Sprečite migrene i glavobolje kontrolisanjem stresa

Čovek svakodnevno doživljava stres. Ljudsko telo je stvoreno da oseti stres i da reaguje na isti. Ta sposobnost ljudskog organizma nas upozorava na moguću nelagodnost/opasnost. Međutim, kada izloženost stresu prestane, naše telo se opušta i tada nekada nastaju glavobolje i migrene.

Ključevi u borbi protiv stresa su prepoznavanje njegovog porekla, pronalaženje načina da se smanji uticaj stresa na nas i, naravno, upravljanje stresom.

Šta je zapravo stres?

Stres je reakcija na određene pojave kojima naše telo mora da se prilagodi. Od velike važnosti je napomenuti da mi možemo da kontrolišemo stres, jer on nastaje u relaciji sa načinom na koji mi reagujemo na stresne događaje. Stres može da bude glavni i odgovorni krivac za mnogobrojna oboljenja. Migrenski napadi i druge glavobolje mogu da budu prouzrokovane stresom, hormonskim disbalansom, kao i mnogim drugim provokativnim faktorima.

Šta izaziva stres?

Stres uzrokuje bilo koji faktor koji zahteva od nas da se prilagodimo promenama u našem okruženju. Naše telo reaguje fizički, mentalno i emotivno na ove promene. Svi mi imamo neke načine pomoću kojih se borimo protiv stresa, tako da uzrok stresa moze biti različit od osobe do osobe.

Opšti uzroci nastanka stresa:

  • Smrtni slučaj
  • Čekanje u redu
  • Gužve u saobraćaju
  • Suočavanja sa svakodnevnim problemima/obavezama
  • Problemi u braku
  • Vremenska ograničenost
  • Administrativne komplikacije
  • Novčani problemi
  • Trudnoća
  • Bolest
  • Gubitak posla
  • Penzionisanje
  • Saobraćajne nezgode itd.

Kada nismo sigurni šta je uzrok nastanka stresa, treba ga bar prepoznati na vreme. Kada prepoznamo izvor stresa, prepoznaćemo i način na koji možemo da se borimo sa njim.

Koji znaci nagoveštavaju stres?

Naša tela šalju fizičke, emotivne kao i znake naglih promena raspoloženja.
Emotivni:

  • Bes
  • Tuga
  • Neproduktivna briga
  • Nemogućnost koncentrisanja
  • Nagle promene raspoloženja.

Fizički:

  • Znojenje dlanova
  • Hronični premor
  • Nagle promene kilaže
  • Nepravilno držanje tela itd.

Mentalni:

  • Preuveličavanje problema
  • Impulzivnost
  • Konzumiranje alkohola i droga
  • Socijalna povučenost
  • Promena posla itd…

Šta stres stvara?

Stres, kao retko izbežna okolnost današnjeg doba ne može uvek da se zaobiđe, ali svakako da može da se kontroliše u velikoj meri. Kontrolom emocija, rešavanjem uzročnika problema, potom begom od negativnih ljudi i neretko, psihološkim savetovanjem uticaj stresa je moguće smanjiti.

Bilo direktno ili indirektno, stres stvara mnogobrojne komplikacije našem organizmu. Pre svega, poremećaj srčanog ritma, krvnog pritiska uzrokovanih stresom umeju da budu veliki problem. Obilno znojenje, nefokusiranost i rasejanost stvaraju, sa druge strane, dodatne probleme u svakodnevnoj komunikaciji. Nepoželjan nivo šećera u krvi, poremećaj rada štitne žlezde i mnogih drugih organa mogu da budu prouzrokovani stresnim situacijama. Socijalna povučenost u sebe i bezvoljnost, pak stvaraju druge, psihološke probleme. Najčešći, takoreći svakidašnji uticaj stresa predstavlja nastanak glavobolje ili čak migrene! Savremeno doba zahteva promišljenija rešenja u borbi sa stresom. Ako ga već ne možemo potpuno izbeći, zasigurno ga možemo znatno kontrolisati!

Glavobolja u stresnim okolnostima?

  • Svako od nas treba da ima realistična očekivanja, da prihvati dešavanja u životu koja ne može da kontroliše, da se obrati drugima za pomoć/savet.
  • Svaka osoba koja ima problem treba da se aktivno bori protiv njega rešavajući ga, a ne brinući i ne radeći ništa.
  • Neproduktivna briga i njena srodnost – preuveličavanje problema, stvaraju napetost i tenzije kako mentalne tako i fizičke i česti su razlozi nastanka glavobolje, pa čak i migrenskih napada!
  • Nepravilno držanje tela kao indirektna posledica stresa može direktno da utiče na dotok krvi u mozak i time da da doprinese nastanku glavobolje.
  • Moramo da budemo asertivni, a ne agresivni u ovakvim situacijama – kontrola emocija, stavova, uverenja.
  • Bes, agresija i pasivnost su najgori elementi i ne rešavaju ovaj problem.
  • Jedan od dobrih saveta je takođe, ulazak u emotivno stabilne veze, promene pređašnjih uverenja novim adaptivnim rešenjima, direktna promena izvora stresa.
  • Osoba pod stresom treba da se udalji od žarišta stresa i nauči da se opusti.
  • Umerenost u jelu i piću kao i odbacivanje loših navika (pušenje) će svakako poboljšati zdravlje i opšte stavove o svetu i sebi.

Stručnjaci tvrde da je borba sa stresom zapravo proces koji traje, a ne događaj. Stoga, svako od nas treba da primeni bar neke od prethodnih saveta u borbi sa ovim neprijatnim osećajem od kog ne nastaju samo glavobolje i migrenski napadi, već i mnogo ozbiljniji poremećaji.

izvor: Medihelp

Proudly powered by WordPress   Premium Style Theme by www.gopiplus.com