Principi i načini rekonstrukcije nosa

Principi rekonstrukcije nosa

Kada se pomene pojam principa, misli se na tehnički aspekt operacije nosa. Osnovni esencijalni operativni principi plastične hirurgije se primenjuju i u ovom slučaju:

Odabrana tehnika rada mora da zadovoljava funkcionalni i estetski ishod. Stoga je moguće uraditi rekonstrukciju nove nosne podjedinice da izgleda normalno zahvaljujući nekolicini dodatnih operativnih načina.

Naime, moguće je koristi intransazalna tkiva da bi se korigovao defekt mukoze, hrskavice ili topografskog pada nosa, aksijalni kožni prevoj (3D dimenzioniran zahvaljujući modernoj tehnologiji).

Moguće je doprineti znatnom poboljšanju krajnje korekcije potkožnog oblikovanja kosti, hrskavice i mesa nosa. Bitno je napomenuti da u ovom primeru novopresađeno tkivo nije nosnog porekla, već koža sa čela, obraza, vestibularnog dela kože, nazalnog septuma ili deo ušne školjke koje se koriste za korekciju nosa najpre zbog svoje konture, bolje kože i teksture tkiva koja je ista kao kod nosa.

Restoracija izgleda nosa

Kada se govori o nazalnoj rekonstrukciji, neosporan cilj plastičnog hirurga jeste da rekreira konture, boju kože, teksturu kože i da odredi izgled „normalnog“ nosa sa distance od oko jednog metra. Sa druge strane, ovakav estetski poduhvat zahteva dodatnu kompleksnost hirurškog zahvata koji je u direktnoj vezi sa celokupnim izgledom pacijenta.

Stoga je od velike pomoći 3D primer „normalnog“ nosa koji bi ponajviše bio u skladu sa licem i telom pacijenta. Često hirurg koristi fotografije pacijenata pre povrede nosa i sl. Na ovaj način se dobijaju originalne i prvobitne karakteristike nosa.

Razlozi za rekonstrukciju nosa

  • Tumor kože (nosa) je najčešći uzrok (etiološki govoreći) za nazalnu rekonstrukciju. Posebno su u fokusu lezije melanoma i bazno-ćelijskog karcinoma. Ovakvi onkološki slučajevi se češće dešavaju kod starijih osoba koji borave u veoma sunčanim oblastima duže vreme, mada, svaka vrsta kože je pogodna za nastanak kancera (posebno svetlija put). Pomenuvši starosnu dob, zarastanje kod starijih pacijenata ide sporije i njihova koža je podložna nastanku ožiljaka daleko više nego koža mlađih osoba.
  • Povreda (traumatski nazalni defekat) – smatra se manje učestalim problemom koji zahteva opšte principe plastične hirurgije koji nisu vezani isključivo za rinoplastiku, isto kao kod slučajeva sa nastalim tumorom na koži nosa (onkologija)
  • Kongenitalni (nasledni) deformiteti su ređa pojava, ali njih karakteriše znatno drugačiji izgled kosti, hrskavice i kože nosa. Svaka anomaličnost se smatra posebnim problemom i shodno tome, pristupa im se individualno.

Postoji više načina rekonstrukcije nosa kao što su bilobed flap, nasolabial flap, paramedian flap, septal mucosal flap itd. Svaki od pomenutih naziva ima ulogu dodatne nadogradnje nosa, jer reč „flap“ na engleskom znači: poklopac, preklop, zakrpa, nastavak. Ovo se odnosi na način upravljanja tkivom i kožom (presađivanje) nosa.

Proudly powered by WordPress   Premium Style Theme by www.gopiplus.com