Fontane i česme – dragulji Beograda

Fontane i česme koje krase trgove, ulice i parkove Beograda predstavljaju dragulje ovog grada. Na klupicama i kamenom stepeništu pored njih, Beograđani (naročito stariji) vole da predahnu, pročitaju knjigu ili novine. Svaka od njih krije neku svoju priču, ispričanu mnogo godina unazad, a te priče su manje poznate čak i starim Beograđanima. Fontana na Trgu Nikole Pašića je u svojim „mladim danima“ bila svedok jednog zanimljivog događaja. Naime, na ovom trgu su obožavaoca pevača Đorđa Marjanovića protestvovali kada njihov omiljeni muzičar nije dobio prestižnu nagradu „Zlatni mikrofon”. Kako ni policija nije mogla da obuzda obožavaoce, Đorđe Marijanović se popeo na automobil marke „fića” i održao mini concert. Publika je pala u pravi delirijum, pošto je popularni pevač izveo svoj prepoznatljiv potez. Skinuo je sako i bacio ga u publiku.

Ugovaranje sastanka kod hotela Moskve, jednom od najekstravagantnijih smeštaja u Beogradu, obično podrazumeva čuveno mesto pored fontane koja se nalazi ispred samog hotela. Terazijska česma je skoro pola veka starija od „Moskve“ i važi za najstariju fontanu u Beogradu. Po nalogu kneza Miloša Obrenovića, ona je prvobitno podignuta na sred Terazija, po čemu je i dobila ime, ali je kasnije preseljena na plato ispred hotela Moskva. Nekad je važila za najznamenitiji spomenik kulture u Beogradu, a danas je za mnoge Beograđane mesto za sastanke i rastanke. Takođe, ovo mesto je poznato i po razmenjivanju sličica poznatih fudbalera za vreme svetskog i evropskog prvenstva, pa često možete videti mlade Beograđane, ali i one nešto starije kako neumorno razmenjuju sličice sve dok ne popune svoje albume.

Terazijska česma

Fontana “Ribar” na Kalemegdanu krije jednu posebnu tajnu. Umetnik Simeon Roksandić, koji je ovu figuru napravio za izložbu u Londonu, dobio je 1907. lažnu dojavu da je brod koji je prenosio „Ribara“ potopljen i da je njegova skulptura izgubljena. Umetnik je izvajao još jednu, identičnu skulpturu, a kako brod sa prvom skulpturom ipak nije potopljen, figure ribara koji davi zmiju su postavljene na Kalemegdanu i na Jezuitskom trgu u Zagrebu.

Drugo poznato Roksandićevo delo je neobična i veoma upečatljiva statua dečaka koji ležii pored bokala za vodu i čini zapravo Čukur česmu. Po predanju, događaj koji se u Dobračinoj ulici odigrao zaslužan je za prekidanje petovekovnog ropstva Srbije pod Turcima. Kako legenda kaže, jednog običnog dana majstor je poslao svog šegrta po vodu na Čukur česmu. Turski vojnici nisu dozvolili šegrtu da natoči vodu, a srpski žandrami čuvši za ovaj događaj su započeli žestoke obračune sa Turcima, koji su doveli do oslobođenja Beograda.

Da beogradski zvaničnici nisu bili konzervativni, danas bi “Pobednik” stajao na sred Terazija i to u sklopu ogromne fontane. Nacrt za ovo velelepno “čudo” uradio je poznati vajar Ivan Meštrović i fontana je trebalo da predstavlja borbu srpskog naroda za slobodu. Međutim kada je Meštrović pokušao da postavi statuu, srpske vlasti su se pobunile jer su smatrali da je nepristojno da takva statua krasi fontanu u centru grada. To je razlog zašto “Pobednik” krasi Kalemegdan, a ne plato ispred hotela “Moskva”.

Beograd čuva mnoge tajne i angedote iz prošlosti. Ako niste iz Beograda najbolje je rezervisati neki udoban apartman u Beogradu i krenuti u istraživanje grada koji će vas zauvek osvojiti svojim neobičnim pričama.

Proudly powered by WordPress   Premium Style Theme by www.gopiplus.com