Etiološki i medicinski pristup problemu prevelikih grudi

Pojava prevelikih grudi posebno u dobi kada to nije očekivano, predstavlja veliki problem svim ženama, ali i devojčicama.

Naime, prevelike grudi ili hipertrofija dojki je veoma retka medicinska pojava gde se konektivno tkivo dojki deformiše i dojke postaju prekomerno velike. Najopštija podela ovog simptoma je:

  1. Makromastija je stanje kod kog višak tkiva dojke ne prelazi 2,5 kg
  2. Gigantomastija je stanje kod kog višak tkiva dojke prelazi 2,5 kg

Hipertrofija dojki može da se desi obostrano ili jednostrano i direktno je zavisna o poremećaju ženskih polnih hormona, prolaktina i faktora rasta u pubertetu ili za vreme trudnoće, usled penicilaminske terapije, ekstremnog gojenja itd. Češća je asimetrija dojki gde jedna biva veća od druge i gde uticaj na bradavice dojki može biti individualnog karaktera.

Vrste hipertrofije dojki

  • Virginalna hipertrofija dojki se dešava kod devojčica i tinejdžerki u pubertetu. Osim prevelikih dojki, simptomi su takođe i crvenilo, svrab, bol i upala dojki. Ovo se obično javlja nakon prvog menstrualnog ciklusa. Moguće su promene na bradavicama i areoli dojki kao i na klitorisu.
  • Gestaciona hipertrofija dojki se dešava pri začeću pacijentkinje ili u period između 16. i 20. nedelje trudnoće. Nije retko da ovo medicinsko stanje utiče i na lučenje mleka, osipanje kože dojki i stvaranje infekcija – mastitis. Ovo je posebno moguće nakon porođaja prvih mesec dana.
  • Postoje i druge vrste hipertrofije kao što je hipertropfija kod beba i mlađe dece.

Kako nastaje prekomerno uvećanje dojki?

Definicija nastanka nije strogo utvrđena ali se smatra da preosetljivost na neke hormone može da izazove nastanak ovog medicinskog stanja. Reč je o estrogenu, progesteronu i prolaktinu.

Takođe hepatički i epidermalni faktori rasta u dojkama mogu da izazovu ovakve promene. Osim pomenutog, genetske promene i aromataza ukazuju na nastanak makromastije tj. gigantomastije.

Kako lečiti hipertrofiju dojki?

Tretmani koji bi se okarakterizovali sigurnim i potpuno efektivnim ne postoje. U obzir lečenja dolaze terapije tamoksifena, progesterona, bromokriptina i testosterona. Kada je reč o makromastiji hirurški zahvat nije uvek potreban, posebno ukoliko je pacijentkinja visoka.

Kada je reč o gigantomastiji, često je neophodna hirurška intervencija – ukoliko višak tkiva prelazi dva kilograma. Terapije danazolom, antiestrogenom i slabim androgenom pokazale su se znatno efikasnijim. Ukoliko se prekomerni rast dojki desi u adolescenciji obično se teži neinvazivnim tretmanima lečenja kao što su farmaceutske tj. hormonske terapije. Tek nakon što se rast dojki stabilizuje, preporučuje se redukcija dojki, tj. njihovo smanjenje.

U retkim slučajevima ukoliko dojke nastanu da rastu i nakon redukcije, potpuna mastektomija može biti jedino rešenje problema – otklanjanje dojki.

Proudly powered by WordPress   Premium Style Theme by www.gopiplus.com